Kad dete kaže Plašim se

Kada čujete da vaše dete kaže ‘Plašim se’ vaša prva reakcija obično je da pokušate da eliminišete strah koji dete oseće jer želite da ga zaštitite – želite da se oseća dobro i da se ne plaši (jer ćete se i vi tada osećati dobro). Zato ćete verovatno reći “Ne plaši se.” Ili “Nemaš čega da se plašiš.” Ili “Probaj da ne misliš na to…ili probaj ovo…ili ono….”

Ali na taj način osećaj straha neće nestatii, već će ostati neshvaćen i neobjašnjen, a deci tako oduzimate priliku da se suoče sa neprijatnom emocijom i (uz vašu pomoć) izgrade sopstvene mehanizme ovladavanja takvim emocijama.

Baš kao što ne biste tražili od deteta da prestane da bude srećno, nema potrebe ni da tražite da prestane da bude tužno ili uplašeno.

Kako onda da reagujete? Možete reći “Svako se po nekada od nečeg uplaši u početku. Razumem te.” ili možete reći: “Aha, razumem da te to plaši. Pričaj mi malo više o tome. Možemo zajedno da smislimo kako da se malo manje plašiš”.

Možete naučiti dete i da hrabrost ne znači da nikada neće osećati strah, već je hrabrost kada radi nešto uprkos tome što se plaši. Naš cilj je da ih naučimo kako da se suoče sa svojim emocijama, da ih prepoznaju i zatim da shvate da su „veći“ od bilo koje pojedinačne emocije koju oseća i da mogu da se nose s njom.

Izvor: Dr Siggie Cohen