Greške su okej!

Mala deca prirodno istražuju svet – pokušavaju, kombinuju, greše i pokušavaju ponovo. Za njih greška nije poraz, već deo igre! Ali negde u toku odrastanja i školovanja, često nauče da “nije dozvoljeno” grešiti – da se zbog greške stide ili osećaju manje vrednim.

Promašio sam više od 9.000 šuteva u svojoj karijeri. Izgubio sam skoro 300 utakmica. Dvadeset šest puta su mi verovali da šutiram za pobedu — i promašio sam. Doživljavao sam neuspeh iznova i iznova u životu. I baš zato uspevam. (Majkl Dzordan)

Zato, umesto da kažete: “Pogrešio si”, recite: “Šta tu nije valjalo?” Umesto da ispravite umesto njih, pitajte: “Šta bi pokušao sledeći put?”

Nije toliko važan tačan odgovor, koliko radoznalost, trud i hrabrost da se ne odustane. Svaka “greška” je korak bliže “uspehu”.

I još nekoliko saveta iz knjige Naučite svoje dete da razmišlja (K. Dž. Simister):

• Što je moguće ranije uvedite ideju da je bolji neuspeh u nečem teškom, nego uspeh u nečemu lakom, jer vas potonje ničemu ne uči. Prvo vas vodi korak napred, drugo sam ojačava položaj u kome se nalazite.
• Kada posle škole čavrljate sa vašim detetom, umesto da ga samo pitate šta je bilo dobro,  povremeno upitajte i gde je dete tog dana pogrešilo. Na taj način neuspeh može da se doživi kao sastavni deo života – nešto kroz šta prolazimo svi. Ohrabrite dete pričajući mu o svojim neuspesima.
• Dozvolite detetu neuspeh. Instinkt nam često govori da moramo da sprečimo detetove greške – uhvatiti ih pre nego što padnu, uključiti se pre nego što sve krene naopačke. Naravno da to često može da bude najbolji pristup. Ali, ne uvek. U suprotnom se greške i u njihovom iščekivanju čine zastrašujućim i još su groznije kada se konačno dese (a desiće se, pre ili kasnije). Jedini način na koji će vaša deca da zauzmu pozitivan stav prema neuspesima i greškama jeste da ih naprave što više.
• U slučaju neuspeha, dobro procenite kako ćete da reagujete. Ponekad prolazi jednostavno “Ma dobro, nije važno” ili “To se dešava” – svesna bezbrižnost pokazuje da nije smak sveta. U drugim situacijama – naročito ukoliko se radi o nečemu do čega im je zaista bilo stalo – kada prodje faza saosećanja, pomozite detetu da razmisli unazad o koracima koje je preduzelo i koji su doveli do tog neuspeha. Šta bi mogli drugačije da urade sledeći put? 
• Naučite decu kako da prihvate konstruktivnu kritiku. Pomozite im da shvate kako je sasvim prirodno da to ‘boli’ i pružite im nekoliko praktičnih strategija za savladavanje razočaranja – treba ostati miran, udahnuti duboko nekoliko puta, pažljivo slušati i pronaći šta može da se nauči iz lošeg iskustva. Ako možete, ispričajte im situacije kada ste i sami morali da se nosite sa neuspehom.
• Pomozite detetu da pronadje način koji funkcioniše u borbi sa razočaranjem. Kod neke dece dovoljan je razgovor o problemu, dok drugima treba praktičan odušak kao što su sport, šetnja, šetnja sa psom i slično.
• Kompjuterske igrice su izvanredan uzor za najbolji stav prema uspehu. Čini se da su deca po prirodi uverena kako bez velike istrajnosti neće proći svaki novi nivo u igri, pa im uopšte ne smeta  što ih potpuno unište ili bace na sam početak. Naravno da je prisutno razočaranje, ali deca znaju da će svaki sledeći put biti bolji. Čim sledeći put primetite da vaše dete škrguće zubima, odlučno da dobije nivo u igri, pohvalite ga za pokazivanje takvog stava. Naglasite da upravo takav stav neke ljude čini uspešnim u životu – i stavite im do znanja da je takav njihov stav na vas ostavio utisak. U pravom trenutku (nikako dok su zaokupljeni igrom!), vidite da li možete početi razgovor u kome pokušavate da se prisetite ostalih životnih situacija u kojima bi mogla koristiti njihova upornost u kompjuterskim igricama.